Internet u Srbiji

[Eddie Maiden]

Quote:sreda 28.09.2011
U Srbiji najpopularniji Windows XP i Nokia

Konferencija službenog naziva “New Media Summit - Digital Agenda” bila je prilika da se dobije uvid u stanje informacionog društva kod nas i u regionu, kao i položaj i buduće trendove na polju novih medija.


Photo: Tanjug

Otvaranje je prepušteno državnoj sekretarki za Digitalnu agendu, Jasni Matić, koja je putem video linka podsetila da su globalne komunikacije postale prioritet savremenog društva, te da su društveni mediji izuzetno zastupljeni u Srbiji, sa naročitim naglaskom na Facebook i Twitter.

To je potvrdio i Filip Pećinski, potpredsednik kompanije Gemius, koja od pre nekoliko meseci pruža statističke podatke za tržište Srbije.

Iako još uvek nepotpuni, podacima nisu obuhvaćeni svi domaći sajtovi, Gemiusove analize pokazuju da je sajt B92 najposećeniji u Srbiji, na drugom mestu nalaze se Novosti, zatim Sportal i portal Sportske.

Srbija ima znatno više korisnika Facebooka od drugih zemalja u regionu, preko 3 miliona. U Hrvatskoj ih ima više nego duplo manje.

Osim ovih, Pjećinski je izneo i podatak da je najpopularniji operativni sistem u Srbiji Windows XP, da je najpopularniji browser Firefox, sa oko 35 posto, ali udeo Chromea brzo raste i trenutno se nalazi blizu 30 procenata. Microsoftov Internet Explorer zauzima nešto preko 25 posto tržišta.

Zanimljivo je da je Gemiusovo istraživanje pokazalo da su mobilni uređaji sa kojih se najviše pristupa internetu iPhone i iPad. Ukoliko se gleda udeo proizvođača mobilnih telefona na tržištu Srbije, Apple se nalazi na drugom mestu, Nokia je i dalje prva, sa preko 35 posto, a treće i četvrto mesto pripadaju Samsungu i HTC-u.

Statistika je naročito interesantna jer na domaćem tržištu zvanično nije moguće kupiti iPhone.

Što se pretraživača koje korisnici u Srbiji koriste tiče, suvereno vlada Google, sa preko 95 posto, a slede ga Bing i Yahoo.

Trend mobilnog pristupa internetu dovešće do toga da 2015. godine 90 posto mobilnih uređaja podržava Wi-Fi tehnologiju, smatra Marek Slačik, izvršni direktor marketinga i prodaje kompanije Telenor, koji je takođe bio jedan od panelista današnje konferencije.

On je, osvrćući se na prognoze da će do 2015. godine u CEE regionu smartfoni činiti polovinu prodatih mobilnih telefona, trend već prisutan u Americi i zapadnoj Evropi, rekao da će te godine smartfoni činiti 33 posto prodatih uređaja u Srbiji.


Photo: Tanjug

Dodatne statističke podatke za Srbiju dao je i direktor Ratela, Milan Janković, izlaganjem na temu domaćeg tržišta komunikacija. On je rekao da je penetracija mobilne telefonije u Srbiji 132,24 posto, odnosno oko 10 miliona krajnjih korisnika, što je trostruko više od penetracije fiksne telefonije u našoj zemlji.

Korisnika 3G mreže domaćih operatera ima 1,2 miliona, rekao je Janković, a prihod od telekomunikacija ostvaren u prošloj godini iznosio je 1,5 milijardi evra.

Govoreći o uticaju evropske regulative na domaće tržište, Janković je pomenuo da je krajnji rok za prelazak na digitalno emitovanje televizije u Srbiji 17. jul 2015. godine, ali je domaćom regulativom predviđeno da to bude urađeno do 4. aprila naredne godine.

O evropskoj regulativi i tržištima u razvoju govorio je i Vasil Baltac, iz CEPIS-a, koji istakao problem digitalnog jaza koji se može premostiti pomoću četiri stuba - ICT infrastrukture i pristupa internetu po pristupačnoj ceni, za šta je zadužen privatni sektor, mogućnosti da se koriste informaciono-komunikacione tehnologije, stub koji počiva na digitalnom obrazovanju, i kao četvrti je naveo dostupnost korisnih sadržaja, što je prema njegovom mišljenju nešto na čemu treba da radi i država i privatni sektor.

On je rekao i da je broj ICT korisnika porastao 4.000 puta od 1950. godine, od kada je populacija porasla samo 2,6 puta, ali da je i dalje velika razlika između razvijenih i zemalja u razvoju, a da će jedan od problema u budućnosti biti problem relevantnosti pretrage.

Ono što treba raditi, prema njegovom mišljenju, je težiti ka tome da internet penetracija bude 75-80 posto, što je manje nego što Norveška i Finska imaju već danas.

Blizu tom procentu nalazi se i jedna od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija, čija je direktorka Sektora za infrastrukturu elektronskih komunikacija, Mojca Jarc, rekla da je penetracija širokopojasnog interneta u domaćinstvima u toj zemlji 72,7 posto. Ono što Srbiju tek čeka, prelazak sa analognog na digitalno emitovanje, Slovenija je završila decembra prošle godine, a akt o elektronskim komunikacijama ova zemlja je usvojila još 2004. godine.

Od Jana Jileka, predsednika IAB-a u Hrvatskoj mogli smo saznati da 56 posto mladih u svojoj sobi ima televizor, a čak 75 posto njih u sobi ima PC.

Što se Ujedinjenog kraljevstva tiče, trend mobilnog interneta rezultirao je podatkom da polovina odrasle populacije svakog meseca pristupi internetu sa svog mobilnog uređaja, podaci su koje je izneo Stiven Herman, urednik BBC Online News, koji je govorio o potrebi medija da se prilagođavaju novim trendovima i svoj sadržaj prilagode drugim tipovima ekrana, pored tradicionalnog PC-a, tabletima, smartfonima i novim generacijama televizora sa mogućnošću pristupa internetu.

Popodnevni deo konferencije bio je rezervisan za predstavnike domaće internet scene koji su, između ostalog, govorili o viralnom marketingu, šansama za uspeh internet start-up projekata u Srbiji i tradicionalnim medijima na društvenim mrežama.

izvor: B92 - Tehnopolis

[Eddie Maiden]

Quote:nedelja 27.11.2011 | 13:57
Srbija 2013. jedva do 4MB protoka
Izvor: Tanjug

Beograd -- Protok podataka u fiksnoj internet mreži trebalo bi do kraja godine da iznosi četiri megabajta, a u mobilnoj 512 kilobajta, kaže direktor Ratela Milan Janković.



On je objasnio da je to definisano strategijom razvoja širokopojasnog pristupa internetu, ali da smo čak iako to realizujemo u znatnom zaostatku za Evropom.

''Ta četiri megabajta su vrlo 'stidljiva', s obzirom na to da je evropskom Digitalnom agendom predvidjeno da do 2020. godine protok iznosi 30 MB, a u nekim zemljama čak i 100 MB'', naveo je Janković.

Praćenje tog trenda zahteva velike investicije, zato je pokrenuta inicijativa izgradnje Nacionalne širokopojasne mreže koja bi na efikasniji način trebala da iskoristi sve postojeće resurse u Srbiji i omogući širokopojasni pristup na celoj teritoriji.

''Poznati su neki osnovni, pozitivni elementi koje jedan takav sistem donosi, a to je razvoj privrede, ekonomije, životnog standarda, povećanje BDP za 1,3 odsto, ali i doprinos zaštiti životne sredine'', istakao je Janković.



Prema njegovim rečima, potrebno je da se iskoriste svi resursi koji postoje u Srbiji, kako se ne bi gradila neka nova mreža, jer pored onih koje imaju operatori, odredjene kapacitete imaju Elektroprivreda Srbije, Železnice, a tu je i akademska mreža Amres.

''Ako bi se u taj projekat uključili svi koji raspolažu kapacitetima i ako država prepozna značaj jedne takve infrastrukture, ta Nacionalna širokopojasna mreža bi mogla da se realizuje za dve do tri godine, možda i brže'', naglasio je Janković.

Medjutim, kako je naveo, problem u njenom razvoju ne tiče se toliko same magistralne mreže za velika rastojanja, koliko mreže za pristup koju čine kablovi sa metalnim provodnicima, jer je za kapacitete od 30 i više megabajta potrebno postaviti optiku, što zahteva investicije.

Janković je ukazao da će EU za razvoj širokopojasne mreže izdvojiti oko 250 milijardi evra, dok je Francuska u njen razvoj uložila 4,5 milijardi evra.

On je objasnio da postoje razni modeli finansiranja razvoja Nacionalne mreže, a osim operatora, sredstva može da obezbedi i privatni sektor, ali i država koja bi trebala da shvati pravi značaj IKT.

''Pet odsto BDP Srbije je iz sektora IKT, a prema podacima za prošlu godinu, država je od ovih servisa ostvarila prihod od 1,5 milijadi evra. Ne verujem da ostali sektori mogu da se pohvale takvim prihodima i zato ne vidim razlog da država ne prepozna značaj elektronskih komunikacija'', zaključio je Janković.



Inače, u Srbiji trenutno ima 211 registrovanih internet provajdera, međutim najveći broj je smešten u velikim gradskim sredinama zbog čega je izražen problem digitalnog jaza između delova zemlje.

Telekomu Srbija i Orion telekomu dodeljene su CDMA licence, koje su pored prenosa govora uključivale i prenos interneta, podsetio je Janković.

Oba operatora su postavila svoju opremu najpre u delovima zemlje koji nisu gusto naseljeni ili su nerazvijeni, pa nije bilo ne samo interneta, nego ni telefona, a mobilni operatori takođe mogu jedan deo mesta da pokriju signalom mobilne telefonije, kao vidom univerzalnog servisa, objasnio je on.

Broj korisnika ADSL internet konekcije smanjio četiri do pet puta, dok je DSL, kao varijanta širokopojasne mreže, sve zastupljeniji i koristi ga oko 600.000 građana.

On je dodao i da sva tri mobilna operatora imaju 3G licence, pa 1,2 miliona građana može da koristi mobilni širokopojasni internet.

Janković je naveo da prema podacima iz 2010. godine ima oko 120.000 korisnika, ali da će novi izveštaj o stanju tržišta, verovatno pokazati da je taj broj pao ispod 100.000.

Prema njegovim rečima, dial-up konekcija je prisutna u manjim sredinama, mada nije isključeno da ima korisnika i velikim gradovima, jer zbog loše ekonomske situacije nemaju mogućnost prelaska na savremeniji pristup internetu.

izvor: B92 - Biz

[teddy]

Dilema Tanjugovog „novinara“: da l' se kaže bit ili bajt?

[Eddie Maiden]

Quote:Sajt "Blica" i dalje najposećeniji u Srbiji i regionu
Blic | 03. 12. 2011. - 19:06h

Prema najnovijim statističkim podacima "Yu mreže", najveće regionalne baze domaćih sajtova, "Blic online" je najposećenija novinarska stranica i uopšte najposećeniji sajt iz Srbije, na teritoriji Srbije i na teritoriji srpskog govornog područja.



"Yu mreža" (http://www.yumreza.info ) postoji skoro 10 godina i sadrži najveći spisak domaćih srpskih i ex-jugoslovenskih sajtova na jednom mestu. U ovoj bazi se trenutno nalazi oko 30.000 linkova ka aktivnim domaćim internet stranicama.. "Yu mreža" već duže vreme meri broj klikova svojih posetilaca na deo linkova u svojoj bazi, a kada su u pitanju novinsko informativni sajtovi iz kategorije "Novine i štampa", meri se broj klikova na sve linkove ka stranicama koji se nalaze u ovoj kategoriji.

Tako najnoviji podaci za ovu godinu govore da je domen Blic.rs najposećeniji domaći novinarski sajt. Nešto slabiji po posećenosti je Kurir-info.rs, a potom Alo.rs. Na četvrtom mestu po posećenosti, koja je duplo manja od "Blicove", je sajt Pressonline.rs .



Slede Novosti.rs i B92.net, koji je nekad bio najposećeniji domaći info sajt, a sada je na sedmom mestu. Na osmoj poziciji je "Politika.rs, sajt najstarijih domaćih štampanih dnevniih novina. Slede 24sata.rs, pa Frvesti.com (vesti-online.com).

Kad su u pitanju informativni sajtovi iz zemalja u okruženju, po podacima "Yu mreže" u Hrvatskoj je najposećeniji sajt Jutarnji.hr, u Bosni i Hercegovini Avaz.ba, a na drugom mestu u BiH je stranica 24sata.info. Sa teritorije Republike Srpske izvajaju se kao najposećeniji domeni Nezavisne.com i Glassrpske.com, sa skoro istom posećenošću.

U Crnoj Gori najposećeniji je sajt Vijesti.me, iza kojeg je Dan.co.me. Pobeda.me je na trećem mestu. U Makedoniji je, kao dnevni informativni sajt najposećeniji Vecer.com.mk, a u Sloveniji 24ur.com.

Ovi podaci se uglavnom poklapaju i sa prošlogodišnjima, koje možete pogledati na "Yu mreži" u rubrici "Top lista", kao i sa podacima koje daje svetska internet stranica za rangiranje sajtova "Alexa".

Quote: Sajtovi sa vestima najposećeniji u Srbiji

Sajtovi sa informativnim sadržajima kao što su dnevne i političke vesti inače predstavljaju najposećenije domaće sajtove koje prosečan internet korisnik u Srbiji posećuje svakodnevno, tako da su gore navedeni sajtovi ne samo najposećeniji u kategoriji novinsko-informativnih sajtova nego i domaćih sajtova uopšte.

izvor: Blic - IT

[teddy]

Kakve gluposti - iz toga kako posetioci jednog sajta (za koji pola Srbije nije ni čulo) otvaraju stranice zaključivati koji je poredak drugih sajtova.

B92 je po Alexi i dalje druga medijska stranica u Srbiji, odmah iza Blica i daleko ispred Kurira.

[Eddie Maiden]

Poruke prebačene na pravo mesto .

[Eddie Maiden]

Quote:Oko 2,1 miliona građana Srbije aktivno na Fejsbuku
A. Slović | 14. 12. 2011. - 11:46h

Oko 3,6 miliona građana Srbije koristi internet, a čak 81 odsto mladih od 12 do 29 godina internet koristi svakodnevno. Istraživanje, koje je sproveo Ipsos Stratedžik marketing, pokazalo je i da oko 2,1 miliona građana Srbije aktivno koristi Fejsbuk na kojem u proseku dnevno provodi oko tri i po sata.



Predrag Kurčubić iz Ipsos Stratedžik marketinga je predstavljajući istraživanje rekao da je televizija je i dalje glavni izvor informacija i dominantini medij, ali da je njen uticaj u odnosu na 2010. opao.

- Danas imamo oko 70 odsto građana Srbije koji kažu da im je televizija glavni izvoz informisanja. Sa druge strane, uticaj interneta raste. Ove godine, skoro 20 odsto građana kaže da je internet glavni izvor informisanja i tako je postao drugi najvažniji mediji - rekao je Kurčubić.

On je istakao da je uticaj televizije raste kod starije populacije, ali da je kod mlađe populacije uticaj televizije i interneta izjednačen.

Kurčubić je kazao i da 41 odsto građana svakodnevno koristi internet.

- Među mladima od 12 do 29 godina čak 81 odsto njih svakodnevno ide na internet, a tek pet odsto ukupne populacije nikada ne koristi internet - rekao je Kurčubić i dodao da ukupno 56 odsto građana Srbije koristi internet, odnosno 3,6 miliona građana.

Quote:Milošević je istakla i da je oko 37 odsto korisnika Interneta ulogovano na Fejsbuku sve vreme dok je upaljen kompjuter, kao i da su korisnici ulogovani na Fejsbuk oko 3.5 sata dnevno, a aktivni oko 2 sata i 45 minuta.

Internet se najčešće koristi, kako je rakao za pretragu informacija o kulturnim i sportskim događajima, informisanje i čitanje vesti, četovanje i za društvene mreže.

Jasna Milošević iz Ipsos Stratedžik marketinga kazala je skoro 70 odsto korisnika Interneta priznaju da ostaju na Internetu duže nego što su nameravali, dok samo jedan odsto uspeva da kontroliše svoje vreme.

Miloševiš je rekla i da mlađe ljude na internetu više interesuje zabava, a starije politika, ekonomija i servisne informacije.

izvor: Blic

Quote:sreda 14.12.2011 | 13:02
Raste uticaj interneta u Srbiji
Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- 3,6 miliona ljudi u Srbiji koristi internet i on je glavni izvor informisanja za 18 odsto građana, pokazalo istraživanje agencije Ipsos stratedžik marketing.



"Vezanost za određeni medij zavisi od godina, pa je glavni izvor informisanja za mlade internet, a za starije televizija", kaže predstavnik agencije Predrag Kurčubić. On navodi da je televizija i dalje dominantan medij, ali da je njen uticaj 2011. godine u odnosu na prethodnu opao, dok je uticaj interneta porastao.

"Oko 20 odsto građana navodi da im je internet glavni izvor informacija, a 2010. on je to bio za 13 odsto građana. Takođe, porastao je i procenat domaćinstava koja imaju pristup internetu, sa 51 na 60 odsto", naveo je Kurčubić.

Prosečan korisnik interneta u Srbiji je muškarac, do 29 godina starosti, visoko obrazovan i iz Beograda ili neke druge urbanije sredine.



Prema njegovim rečima, 56 odsto građana Srbije starijih od 12 godina se izjašnjava da bar nekad koristi internet, a oko šest odsto njih svakodnevno ga koristi preko mobilnog telefona.

Od 12 do 29 godina internet koristi 95 odsto populacije, 76 odsto je korisnika među populacijom od 30 godina do 44 godine, dok stariji od 66 u samo 7 odsto slučajeva koriste internet.

Kada je reč o učestalosti upotrebe interneta, 41 odsto opšte populacije svakodnevno koristi ovaj medij, dok ga među mladima koristi 81 odsto, što pokazuje da je internet kod njih postao duboko ukorenjen medij za prikupljanje informacija, naveo je Kurčubić.

Quote:Prosečna mlada osoba u Srbiji na Fejsbuku provodi tri i po sata, od čega je aktivna oko 2 sata i 45 minuta, ima oko 422 prijatelja, 31 odsto za prijatelje ima javne ličnosti, među kojima su najpopularniji Novak Đoković i Marija Šerifović.

Kada je reč o društvenim mrežama, on ističe da dve trećine korisnika interneta ima profil na Fejsbuku, a 7 sedam odsto ima nalog na Tviteru, dodao je Kurčubić. Profil ni na jednoj mreži nema 34 odsto populacije koja koristi internet.

Gledano po godinama starosti, među populacijom od 12 do 29 godina Fejsbuk ima 88 korisnika, a Tviter 11 odsto, potom slede građani od 30 do 44 godina sa 60 odsto na ovim mrežama, 28 odsto korisnika je između 45 i 65 godina, a starijih od 66 godina je 15 odsto.

"Četovanje, čitanje foruma, blogova, kao i aktiviranje na društvenim mrežama je u porastu", rekao je Kurčubić.

On navodi i da socijalne mreže mogu biti uticajne, ali ne i presudne u narednim izborima, jer je veliki broj stanovnika starijih od 66 godina koji ne koristi internet i društvene mreže.

Internet se jedino može iskoristiti među neopredeljenima i onima koji tvrde da neće izaći na izbore, a to su uglavnom mladi, kako bi ih ''probudili'' i motivisali da izađu na izbore, kaže Predrag Kurčubić.



Internet se koristi celog dana, ali najviše uveče od 20 do 24 sata, nema razlike u njegovom korišćenju između radnih i slobodnih dana. Najviše se posećuju društvene mreže Fejsbuk, Maj spejs i Tviter - oko 70 odsto ispitanika, potom se šalju mejlovi - 66 odsto, a pet odsto manje se koristi za informisanje, uglavnom o vremenskoj prognozi i aktuelnim dešavanjima u gradu, a najmanje o političkim ili ekonomskim dešavanjima u zemlji i svetu.

U pogledu dostupnosti interneta u domaćinstvima, 60 odsto ima pristup netu, najčešće putem ADSL - 40 odsto, dok je dajal-ap prisutan u samo četiri odsto slučajeva.

Oko 12 odsto svih korisnika internetu pristupa putem mobilnih telefona, dok ih je među mlađom populacijom oko 54 odsto.

Quote:Glavni izvor informisanja za 71 odsto građana Srbiji i dalje je televizija, a internet za svega 18 odsto. Mladi od 12 do 29 godina takođe više koriste TV za informisanje – njih 49 odsto, dok internet koristi 43 odsto. 82 odsto populacije između 45 i 65 godina se radije opredeli za televiziju. Stariji od 66 godina u 87 odsto slučajeva koriste TV, a svega 8 odsto njih dnevne novine.

Istraživanje je pokazalo da je 30 odsto građana kupilo nešto putem ineterneta, što je rast od oko 10 odsto.

Pola ispitanika koji su učestvovali u delu istraživanja o navikama mladih tvrdi da je internet promenio njihove životne navike.

Ovo može biti posledica i činjenice da 69 odsto ispitanika ostaje na mreži duže nego što je planiralo, kaže Jasna Milošević iz agencije Ipsos stratedžik marketing.

Ona je objasnila da je prvi deo istraživanja sproveden telefonom među opštom populacijom na uzorku od 2.088 građana starijih od 12 godina, dok se drugi deo istraživanja odnosi na populaciju od 12 do 35 godina, a onlajn istraživanje o navikama i načinu upotrebe interneta je vršeno među 207 ispitanika.

Agencija Ipsos je ovo istraživanje sprovela u okviru Programa za podršku medijima u Srbiji, koji sprovodi USAID preko partnera IREX Serbia.

Istraživanje su podržali Institut za održive zajednice (ISC) u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva, OEBS i agencija Media S.

izvor: B92